Iako prosečan kupac zna da je inverter bolji od obične klime, malo ko razume sve prednosti invertera, kao i prednosti običnih klima u nekim situacijama. Ovom prilikom pokušaćemo da priđemo tom pitanju sa svih strana, od tehničkih do praktičnih, uz savete za kupovinu i savete za opremanje stana.

Većina klima uređaja koji se prodaju na evrpskom tržištu danas su inverter klime, iako je većina instaliranih klima i dalje klasičnog tipa, jer klime imaju dug radni vek, a tek od nedavno su inverteri postali popularniji. U Srbiji inverteri po prodaji počinju da pretiču klasične klime, a među kupcima Delta Term-a, inverter klime se već nekoliko sezona traže više od klasičnih. 

Kupci imaju okvirnu predstavu da su inverter klime bolje, iako malo ko razume zbog čega, a dva najčešča argumenta za koje su kupci čuli jesu da inverter klime manje troše i da bolje greju kada je napolju hladno. Istina je da je prvi argument tačan u većini, ali ne u svim situacijama, dok je drugi samo delimično tačan. Minimalna temperatura za grejanje je oko -7°C za običnu klimu i oko -15°C za inverter, što u praksi nije velika razlika, jer svakako treba posedovati alternativni izbor grejanja kada su temperature ispod -5°C. Postoje drugi argumenti zašto su inverter klime uglavnom bolj izbor od obične klime i njih ćemo razmotriti u ovom tekstu, ali postoje i situacije kada je obična klima bolja, i zato želimo da vam damo sve potrebne informacije kako biste uvek mogli da donesete najbolju odluku. 

Informisanost je posebno važna, jer je ponekad dobro uložiti u skuplji invereter, nekada i u još skuplju toplotnu pumpu. Takođe, ponekad je bolje kupiti jeftinji inverter ili običnu klimu, a sve zavisi od konkretnog slučaja: koliko će se, za šta i u kojim uslovima ta klima koristiti. U ovom tekstu ćemo, za početak, podsetiti kako funkcioniše klima uređaj, kako bismo potom boljje objasnili razliku između invertera i običnih klima. Zatim ćemo se pojedinačno posveteti nekim od najčešćih pitanja kupaca, koja se uglavnom odnose na pogodnost inverter klime za grejanje i na planiranje koliko jak inverter je potreban, odnosno kada kupiti split sistem, a kada multi split sistem.

Način rada klima uređaja 

Rashladni ciklus nije teško objasniti, ali mnogi autori često greše jer objašnjenje počinju od kompresora ili od fizičkih osobina rashladnog gasa, pa čitalac brzo odustane jer ne vidi vezu između onoga što se objašnjava i samog hlađenja. Počnimo zato od unutrašnje jedinice klima uređaja, koju imate u sobi. U modu hlađenja, rashladna hemikalija ulazi u isparivač, koji zauzima najveći deo unutrašnje jedinice, u formi hladne tečnosti niskog pritiska. Klima cirkuliše vazduh iz prostorije preko isparivača, vazduh postaje hladan zbog dodira sa hladnim cevima isparivača, dok se tečnost u isparivaču razbija na gas i time nakratko postaje još hladnija, a zatim se polako greje i izlazi iz spoljne jedinice kao gas srednje temperature i pritiska. Kompresor zatim podiže pritisak i temperaturu gasa i šalje ga u kondenzator, što je spoljašnja jedinica klime. Tu se rashladna hemikalija hladi (nećemo je zvati gas, jer je tokom polovine ciklusa tečnost), i zatim ide nazad ka unutrašnjoj jedinici, odnosno isparivaču, gde će ponovo ohladiti vazduh u prostoriji. 

I to je sve, zaista nije komplikovano. Celokupna tehnologija hlađenja, koja se koristi u frižiderima, klimama i drugim uređajima, zasniva se na fizičkim svojstvima rashladnih jedinjenja da imaju nisku tačku ključanja, visoku latentnu toplotu i druge specifične osobine, dok kompresor, kondenzator i isparivač služe da stvore krug u kojem se jedinjenje kreće iz stanja visokog pritiska i toplote, preko stanja visokog prisitka i niže toplote, u stanje niskog pritiska i toplote, i zatim sve ispočetka. Tu su i dva ventilatora, jedan u isparivaču i jedan u kondenzatoru, kao i ekspanzioni ventil, koji smanjuje pritisak rashladne hemikalije u trenutku pre ulaska u isparivač, a svaka klima naravno poseduje i motor, koji pokreće kompresor. 

Razlike između invertera i obične klime

Inverter klime se od običnih razlikuju po jednom elementu - one poseduju kompresor koji može raditi na varijabilnoj ferkvenciji, npr. između 20Hz i 120Hz, dok standardni kompresor radi na frekvenciji od oko 60Hz. U praksi se često kaže da uređaj koristi inverterski motor, ali to nije sasvim tačno, jer se inverterska tehnologija koristi za upravljanje kompresorom, dok je sam motor isti kod svih tipova klima, veš mašina, itd, odnosno on uvek koristi naizmeničnu struju. 

Inverterska tehnologija podrazumeva upravljanje radom kompresora putem izmenljive frekvencije struje, za šta je potrebno struju prvo konvertovati iz naizmeniče fiksne frekvencije u jednosmernu, a zatim iz jednosmerne u neizmeničnu struju promenljive frekvencije. Osim strujnih kola koja omogućavaju tu konverziju, inverter klime poseduju i složeniju elektroniku i složenije senzore, kako bi do maksimuma iskoristile mogućnost podešavanja snage grejanja i hlađenja "u hodu". Tako, dok obična klima ima prosečno dva ili tri senzora, jedan u spoljnoj jedinici, jedan u unutrašnjoj jedinici i eventualno jedan u daljinskom upravljaču, inverter klima često ima i do pet senzora. 

Promenljiva brzina rada kompresora direktno je odgovorna za dve ključne prednosti inverter klima, a to su njihova štedljivost i preciznija kontrola temperature. Budući da inverter klima radi usporeno kada postigne željenu temperaturu i potom je samo održava, ona tada troši malo energije. Sa druge strane, obična klima će se ugasiti kada postigne željenu temperaturu i potom će se ponovo uključiti kada se temperatura u prostoriji ponovo promeni za jedan stepen. To stalno uključivanje je razlog manje efikasnosti obične klime, kao i manje precizne kontrole temperature. 

Što je razlika između spoljne i unutrašnje temperature veća, to je bolje koristiti inverter, jer ako pri velikoj razlici koristite običnu klimu, ona će se stalno uključivati i isključivati, a to znači veću potrošnju, više buke i više temperaturnih oscilacija. 

Hisense Silentium Pro, jedan od najnaprednijih invertera na tržištu

Dodatne funkcije inverter klima

Osim direktne razlike između invertera i običnih klima koje proizilaze iz prisustva kompresora sa promenljivom frekvencijom rada, a koje se ogledaju u štedljivosti, udobnosti i tišini, inverter klime su često snažnije i bogatije funkcijama. Ta razlika nema veze sa kompresorom, već proizvođači kada proizvode klima uređaje više klase, oni pored invertera u njih instaliraju i jače motore, i koriste druge napredne tehnologije. Povoljnije inverter klime nisu snažnije od običnih, ali imaju dodatne funkcije, dok su skuplje inverter klime snažnije i složenije, odnosno bogatije funkcijama.  

Složenije i skuplje klime poseduju tri grupe funkcija koje su veoma korisne::

Višestruki filteri: Složenije klime poseduju filtere koji zadržavaju veće suspendovane čestice, mikroorganizme i alergene. Ove filtere je potrebano čistiti i/ili menjati, ali oni su veoma korisni, posebno u prostorijama u kojima nema prečišćivača vazduha. Važno je pomenuti da klima uređaji ne prečišćavaju spoljni vazduh, već prečišćavaju vazduh koji cirkulišu. Mnogi kupci greškom misle da klima nekako dovodi vazduh spolja, ali klima ne funkcioniše tako, već je svakako potrebno provetravati kako bi se doveo kiseonik.

Smart funkcije: Danas svaka klima mora posedovati Wi-Fi, jer to znatno olakšava korišćenje, ali napredne klime osim Wi-Fi funkcije poseduju i algoritme za određivanje potrebnog režima rada, što znači da automatski mod postaje danas sve moćniji. Klima tako može sama da noću pređe u tihi mod ili u mod odvlaživanja ako oseti povećanu vlažnost. Klima uređaji sa dodatnim senzorima mogu da prilagode temperaturu i u zavisnosti od prisustva ili neprisustva osoba u prostoriji, kao u slučaju Hisense klima sa SmartEye tehnologijom.

Funkcije koje olakšavaju korišćenje: Među njima su odmrzavanje spoljne jedinica (defrost), samočišćenje klime, kao i dizajn koji omogućava da se klima lakše instalira i lakše održava. Mnoge klime poseduju i štedljivi mod, što je još jedna dugoročna prednost, ali sa finansijske strane. 

Pored dodatnih funkcija, naprednije inverter klime često su i snažnije od drugih klima, što ćemo uskoro videti kroz poređenje tri Hisense klime kapaciteta 12000BTU (popularne dvanaestice). Generalno pravilo je da su standardne klime snažnije od povoljnijih invertera, dok su napredniji inverteri u turbo režimu rada snažniji od običnih klima. 

Poređenje performansi klasičnih i inverter Hisense klima

Kako bismo na realnom primeru istražili razlike između inverterskih i običnih klima, uporedićemo tri aktuelna Hisense modela iz ponude Delta Term-a. Razlika u ceni nije zanemarljiva, ali nije mi posebno velika, pa je tako cena klasične klima iz V Pie serije oko 350 evra, cena bazičnog invertera iz Expert Smart Serije oko 450 evra, dok je cena naprednog invertera iz Energy Pro Plus serije nešto ispod 600 evra. U narednoj tabeli nalaze se razlike u performansama između ove tri klime.

Iz tabele odmah vidimo da je skuplji inverer (levo) naisplativiji, jer troši maksimalno 790W, uz maksimalnu snagu hlađenja do 4400W i maksimalnu snagz grejanja do čak 4800W. Na prvi pogled, povoljniji inverter (u sredini) ne deluje efikasnije od obične klime, međutim vidimo da inverter može da radi sa snagom grejanja ili hlađenja od samo 1000W, što obična klima ne može. Tako će dugoročno inverter trošiti manje energije, jer će obična klima morati da se uključuje i isključuje, umesto da radi smanjenom snagom, kao što to radi inverter. 

Klasične klime i inverteri ne mogu lako da se porede, jer inverteri koriste SEER i SCOP koeficijente, koji odražavaju sezonsku efikasnost hlađenja i grejanja (klima manje efikasno hladi ako je napolju 40°C nego ako je napolju 30°C). Sa druge strane, obične klime koriste EER i COP koeficijente, koji prikazuju efikasnost pri unapred određenoj temeperaturi. U tabeli vidimo da je skuplji inverter efikasniji od povoljnijeg invertera, dok je efikasnost obične klime, kada smo preračunali njene EER i COP koeficijente u SEER i SCOP, veoma blizu efikasnosti jeftinijeg invertera. Takođe vidimo da inverteri poseduju širi opseg spoljnih temepratura na kojima se mogu koristiti, što je njihova značajna prednost, mada stavka da V Pie klima ne hladi ako je spoljna temperature preko 32°C predstavlja samo okvirnu preporuku, jer svaka klima će koliko-toliko rashladiti i kada je napolju +40°C. 

Iz tabele vidimo i da obična klima koristi stariji R410 gas, koji je manje efikasan i ekološki manje prihvatljiv od R32 gasa. Još jedna razlika između obične klime i invertera je u tome što dva invretera iz našeg primera poseduju više dodatnih funkcija, među kojima su najvažnije defrost i samočišćenje.

Koliko kvadrata može da hladi i greje jedna klima?

Klima uređaji dolaze u nekoliko klasa, posmatrano po kapacitetu, a razlika u kapacitetu lako je vidljiva iz veličine spoljne jednice, pa tako razlikujemo klime kapaciteta 7, 9, 12, 18 i 24 hiljada BTU (British thermal unit). Najčešći kapacitet je 12000 BTU, što iznosi 3.5kW. U praksi se takođe često viđaju 9000 BTU klime, popularne "devetke", kao i 18-ice, za veće prostorije. 

Jedna 12-ica može adekvatno da greje i hladi 24-30m2, a sa dobrom izolacijom i malo više, posebno ako se radi o kontinuiranoj prostoriji bez zidova. Kada se govori o kapacitetu klima, veoma je teško davati konkretne preporuke, jer mnogo zavisi od klime, rasporeda u domu i navika. Na primer, nekome će i u spavaćoj sobi ili dečijoj sobi površine desetak kvadrata biti potrebna klima, dok će drugi želeti klima uređaj samo u dnevnom boravku. 

Jedna manja klima može da greje i hladi jednu veliku prostoriju

Multi-split klime, sa jednom spoljašnjim i dve unutrašnje jedinice, mogu biti dobar izbor ako postoje dve veće prostorije, posebno ako su na istoj strani doma, tako da obe unutrašnje jedinice mogu biti blizu spoljne. Za open-space prostore, površine preko 40m2, najpraktičnije su velike klime, kapaciteta 24000BTU, međutim tada treba obratiti pažnju da klima duva iznad prisutnih u prostoriji, jer su 24-ke veoma snažne i nikome neće biti prijatno da duvaju u njegovom pravcu. 

Kada kupiti inverter, a kada običnu klimu?

Sada kada znamo sve prednosti inverter klima, kao i razlike između povoljnijih i skupljih, jačih i slabijih invertera, možemo dati i nekoliko saveta u kojim situacijama je koji tip klime ili inverter klime najpogodniji:

Kada preporučujemo inverter:

Ako u stanu imate veliki dnevni boravak ili dnevni boravak spojen sa kuhinjom, isplati se uložiti u što kvalitetniji inverter kapaciteta 12000BTU, ili 18000 BTU ako je reč o površini preko 40m2. Samo za najhladnije dane, kada je temperatura znatno u minusu, biće vam potrebno neko diskreno grejanje na struju, koje možete ukloniti kada ga ne koristite, jer su sve klime, pa i inverteri, manje efikasne kada je napolju veoma hladno.

Za jednu veliku sobu, površine oko 25m2, dovoljan je i povoljniji inverter snage 1200BTU. Možete kupiti i napredniji inverter iste snage, posebno ako nemate prečišćivač vazduha, a živite u nekom od mesta u kojima je vazduh zimi veoma zagađen. Kao što smo napomenuli, napredniji inverteri dobro filtriraju vazduh, a jedina razlika u odnosu na prečišćivače je u tome što prečišćivač daje podatke o kvaliteteu vazduha u prostoriji.

Za jednu prosečnu prostoriju, površine ispod 20m2, dovoljni su i manji inverteri, kapaciteta 7000BTU i 9000BTU, međutim ako želite klimu u dve ili tri prostorije povrišne ispod 20m2, bolje je odlučiti se za multi-split invertere sa jednom jakom spoljašnjom jedinicom i 2-3 unutrašnje jedinice. 

Kada preporučujemo klasičnu klimu:

Ako u stanu posedujete neki tip centralnog ili etažnog grejanja, ili ako koristite TA peći (koje nisu male niti lepog izgleda ali su veoma efikasne), tada vam je za hlađenje leti dovoljna i obična klima. Naravno, možete kupiti i povoljniji inverter, što će vam pružiti veću udobnost, ali ako se hladite samo tri meseca godišnje, ušteda koju će vam doneti inverter neće biti tako velika. 

Klasična klima je takođe sasvim dovoljna u prostorijama koje se ne koriste tako često, na primer u vikendici. Klima će vas grejati tokom prelaznih godišnjih doba i hladiti leti, ali ponovo zbog manjeg broja dana kada je u upotrebi tokom jedne godine, razlika u potrošnji struje u odnosu na inverter neće biti velika.

Dok je u prostoriji u kojoj provodite najviše vremena idelno imati što kvalitetniji inverter, za spavaću sobu ili dečiju sobu dovoljna je obična klima, i to malog kapaciteta. Ove klime su veoma povoljne, i budući da će se retko koristiti, nema ni razloga da ulažete novac u naprednije i jače modele.