Kvalitetne keramičke pločice, odnosno porcelanske pločice, važe za najbolje pločice za terasu i dvorište, jer su trajnije i lakše za održavanje od svih drugih tipova pločica.

Iako reč porcelan može da asocira na nešto krhko, kao što su vaze ili tanjiri, porcelan je zapravo jedan od najizdržljivijih kompozitnih materijala. Porcelan je vrsta keramike koja sadrži kaolin, feldspat, kvarc i druge minerale, koji prilikom zagrevanje na visokim temperaturama dobija svoje tražene karakteristike, kao što su tvrdoća, otpornost na promene vremenskih uslova i vodu. Porcelanske pločice za terasu i dvorište imaju daleko manju krtost od podnih pločica za kupatilo ili hodnik, što znači da recimo pad metalnog predmeta težine 1-2 kilograma neće polomiti pločicu za dvorište, kao što bi polomio kuhinjsku pločicu. 

Kao što smo već rekli, porcelanske pločice za terasu i dvorište otpornije su na vremenske uslove i na vodu od drugih opcija, posebno drugih opcija za dvorište, kao što je tvrdi prirodni kamen, škriljac, šljunak, oblutci ili cigle. Pločice su takođe manje klizave od svih drugih materijala, čak manje klizave i od betona ili cigle. Ukratko, po svim važnim fizičkim karakteristika, najbolji materijal za dvorište su porcelanske pločice, dok se za terasu mogu koristiti i jeftinije keramičke pločice, odnosno ne moraju biti porcelanske, kao što se preporučuje za ferkventna dvorišta.

Debljina pločica za terasu i dvorište

Podne pločice za dvorište su često deo iste serije pločica kao podne pločice za enterijere, samo sa znatno većom debljinom. Pločice za dvorište gotovo uvek su debljline 20mm, dok su podne pločice za enterijer najčešće debljline 8.8mm. Ta razlika u debljini je glavni razlog i za razliku u ceni, mada u praksi za većinu dvorišta se neće korisititi preveliki broj pločica, jer već sa 10m2 porcelanskih pločica moguće je napraviti stazu u dvorištu. Kada je reč o debljini pločica za terasu, kada je reč o terasama na kojima neće biti postavljani teški predmeti, odnosno koristiće se uglavnom samo za sedenje, tada se za terase mogu koristiti i podne pločice za enterijere. Sa druge strane, kada je reč o recimo krovu, o uvučenom spratu, i drugim velikim površinama na kojima će biti roštilj, nameštaj, betosnke stope za suncobrane i drugi teški predmeti koji će se odnositi i donositi, tada je bolje koristiti pločice za dvorište, debljine 20. Neki proizvođači imaju u ponudi i pločice upravo za terase, debljine 12-15, dakle tačno između pločica za enterijer i pločica za dvorište.

Korišćenje pločica iz iste serije za enterijer i za terasi, ili za enterijer i dvorište, predstavlja odličan način da ostvarite kontinuitet između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Tako činite da unutrašnji prostor deluje veći, jer se širi ka spoljašnjosti, i činite da spoljašnji prostor deluje kao ekstenzija enteriera, a ne kao mesto van doma. Ovo važi i za terasu i za dvorište, a u idelanoj varijanti, prelaz treba da bude što neprimetniji, bez upadljivih pragova i velike razlike u visini. 

Dimenzije spoljnih pločica

Za razliku od debiljine, koje je uglavnom unificirana i iznosi 20mm za spoljne pločice, dimenzije u potpunosti zavise od proizvođača i kolekcije. Najčešće su pločice koje imaju odnos stranica 1:1, odnosno čija je osnova kvadrat, a najčešća dimenzija je 60x60cm. Drugi najzastupljeniji oblik je pravougaonik sa odnosom stranica 2:1, npr. 120x60cm. Linije pločica uglavnom su dostupne u dimenzijama kod kojih je jedna stranica ista, kao kod pomenutih 60x60 i 120x60, jer to otvara više mogućnosti za uklapanje, i to se u jednakoj meri odnosi na podne i zidne pločice, kao i na pločice za terasu i dvorište.

Tendencija je da su pločice sve veće i veće, posebno u premium segmentu, međutim dok u enterijeru i pločice stranica 20x20cm mogu izgledati lepo, za spoljnu upotrebu koriste se samo veće pločice. Ipak, kada je reč o spoljnim pločicama to ne znači da uvek treba birati najveće modele, jer sa stanovišta fizike postoji za nijansu veća šansa da velika pločica pukne u odnosu na manju, i ako pločica pukne uvek je povoljnije zameniti manju nego veću. Ipak, budući da su pločice za spoljnu upotrebu izuzetno izdrđljive, dimenzije treba ponajviše birati po estetici i uklapanju u prostor, odnosno sve dimenzije su dobre, sve dok je debljina dovoljno velika.

Otpornost na klizanje spoljnih pliočica

Otpornost na klizanje je jedna od najvažnijih osobina svih pločica, a za spoljne pločice, uključujući i pločice za terasu, to je najvažnija osobina. Pločice za spoljne prostore često će na sebi imati sloj vode posle kiše, bez obzorira koliko je dobro odvođenje vode, a često je potrebno preći preko pločica i dok traje kiša. Sneg i led takođe mogu predstavljati veliki problem i zato je izuzetno važno obratiti pažnju na antikliznu klasu pločica. Postoji više standarda za određivanje otpornosti pločica na klizanje, a najčešći je onaj po kome su pločice razvrstane u kategorije od R9 do R13. Evo u čemu leže razlike između kategorija:

R9: Pločice za kancelarije, hodnike, i druge prostore u kojima se ne očekuje veliko prisustvo vode.

R10: Pločice za kupatila, kuhinje, pokrivene terase i druge prostore koji mogu biti vlažni ali nisu izloženi direktnim padavinama. R10 pločice moge se koristiti kao spoljne ali treba biti obazriv kada se po njima hoda za vreme kiše.

R11: Pločice koje su predviđene za spoljno korišćenje imaju antiklizni faktor R11. Po njima je bezbedno hodati u svim uslovima. Mnogi proizvođači imaju posebne modele sa R11 koeficijentom za spoljnu upotrebu, dok su sve ostale karakteristike (sem debljjine), iste kao kod ostatka serije, čime se kupcima olakšava pronalaženje istih pločica za npr. kuhinju i za baštu, što je poželjno u situacijama kada se radi o povezanim prostorima.  

R12-R13: Pločice sa koeficijentima R12 i R13 koriste se u pogonima za proizvodnju hrane, kada na podu ima materija koje su klizacije od vode, npr. ulja i masti. Ove pločice nisu česte u prodavnicama keramike.

Karakteristike spoljnih pločica na koje treba obratiti pažnju

Ako ste suzili izbor na nekoliko tipova pločica, najbolji način da se odlučite za pravi model je upoređivanje nekoliko bitnih karakteristika. Kratko poređenje tehničkog lista, koji mora biti dostupan za svaku iole kvalitetniju pločicu, reći će vam sve što treba da znate. Pogledajmo ukratko koje su to bitne karakteristike:

Rektifikovane/nerektifikovane pločice. Rektifikacija je proces poravnjavanje ivica pločice nakon što se pločica ispeče. Na ovaj način dobijaju se pločice čija je osnova skoro savršen kvadrat ili pravougaonik, što je veoma važno ako je planirana skoro neprimetna fuga. Rektifikovane pločice su nešto skuplje, jer je reč o dodatnom koraku u proizvodnom procesu, a čestu ista linija pločica sadrži rektifikovanu i nerektifikovanu varijantu. Tako dve nerektifikovane pločice iste vrste mogu se razlikovati po dužini ili širini do 2mm, a dve rektifikovane pločice do 1mm. Razlika između pozicije ugla pločice u odnosu na geometrijsko teme kod nerektifikovane može iznostii do 2mm, a kod rektifikovane pločice do 1.5mm. Vidimo da razlika nije previše velika, i ta razlika dolazi do izražaja samo ako želite jedva vidljive fuge.

Tačke pucanja. Dve lako čitljive vrednosti govore nam o snazi pločice. Prva je sila pod kojom pločica puca usled savijanja, npr ≥ 35 N/mm2, a obeležava se sa MOR (Modulus of rupture). Do savijanja može doći usled dugog stajanje teškog predmeta na pločici (žardinjera) ili usled pomeranja zemljišta/zidova. Druga vrednost je otpornost na udarac, koja se izražava u N, recimo ≥ 1300 N. Tipične situacije kada dolazi zbog pucanje zbog udarca su pad teškog metalnog predmeta (puna šerpa) ili korišćenje pločica kao podloge za rad sa čekićem na nekom drugom materijalu. Što je prag u njutnima veći, to je pločica izdržljivija. 

Otpornost na hemikalije i na mrlje. Treća važna karakteristika koju ćemo pomenuti je otpornost na hemikalije i na mrljle. Reč je o dva ISO standrada, pri čemu je otpornost na hemikalije malo teže porediti između proizvođača, jer nema univerzalnog načina za predstavljanje rezultata, već samo univerzalne metodologije testiranja. Što je oznaka viša, to je otpornost na hemikalije veća, a ta otpornost najčešće je izražena kroz klase A, B i C, pa tako recimo klasa A znači da je površina pločice otporna i na najagresivnija sredstva za čišćenje, uključujući jake kiseline, a klasa B znači da je pločica otporna samo na standardna sredstva za čišćenje.

Otpornost na mrlje je lakše porediti između proizvođača, odnosno što je klasa viša to je pločica otpornija, pri čemu je klasa 5 najbolja. Većina pločica biće negde u sredini u obe kategorije, npr. B i klasa 3, i samo je važno paziti da pločica koju kupujete nema posebno lošu ocenu. Dok je za pločice za kupatilo i za kuhinju otpornost na hemikalije i na fleke veoma važna, kada su u pitanju pločice za terasu ili kuhinju, poneka mala fleka i ne mora biti toliki problem, osim ako recimo ne parkirate u delu dvorišta koje ste popločali (pločice mogu da izdrže teret automobila ako je košuljica adekvatna).

Na koje podloge se mogu postaviti spoljne pločice?

Bez odogovora na ovo pitanje naš pregled karakteristika pločica za spoljnu upotrebu ostao bi nepotpun. Dok je proces postavljanja pločica na terasi relativno sličan procesu postavljanja unutrašnjih podnih pločica, pre svega procesu postavljanja pločica u kupatilu, postavljanje spoljnih pločica je umnogome drugačije. Vlasnicima kuća sa dvorištima i baštama na raspolaganju su sledeće opcije:

Postavljanje pločica na bazu od maltera. Tipčan redostled potez je plitko kopanje na mestu gde će biti pločice, zatim postavljanje neke vrte grube osnove, a to može biti šljunak, kamenčići ili bilo koji tvrdi materijal koji se lako raspipa. Preko ove baze postavlja se sloj maltera, koji treba da bude ravan, a zatim se postavljaju pločice.

Sledeća opcija je postavljanje preko betona, u situacijama kada želite da unapredite izgled vašeg dvorišta. Tada se koristi lepak za pločice ili malter koji prporučuje proizvođač, direktno preko betona. U ovim situacijama često se javlja problem sa nagibom, jer nije moguće lako poravnati beton kao što je moguće poravnati zemlju. 

Treća opcija je postavljanje pločica direktno na zemlju, bez ikakve priprema. Pločica se može utisnuti u zemlju, ili se može doslovno samo spustiti i vremenom će hodanjem pločica biti donekle utisnuta u zemlju. Ovaj način se koristi kada su pločice odvojene, kao staze u dvorišu, kada se gazi po pločicama, a između pločica je do pola metra trave. Odvojeno postavljanje najbolje je za bašte i vrtove koje ne želite da narušite kontinuiranim stazama, ali je potreban čvrst oslonac kako bi u baštu moglo da se ulazi i kada je loše vreme ili je zemlja mokra.

Nekoliko saveta vezanih za dizajn pločica

U ponudi je tako veliki broj različitih boja i dezena pločica, da je konkretne savete teško dati. Kada tome dodamo raznovrsne tipove dvorišta i tipove kuća, kao i izgleda fasade kuća, dobijamo skoro neograničen broj kombinacija, ali nekoliko opštih pravila važi u svim slučajevima. Manje pločice, kojima se formiraju stazice kroz vrt, bolje su ra cvetne vrtove i bašte, dok su velike pločice bolje za travnjake, posebno one koje imaju i veće prostore za sedenje, koji su popločani. Ako u dvorištu postoji bazen, takođe se koriste veće pločice, a savet je da pločice po boji, odnsno dizajnu, budu u skladu ili sa fasadom kuće ili sa elementima u dvorištu, odnosno da se ne uvodi treći dizajn. Nećemo se sada baviti pločicama za terasu, jer se one obično biraju prema dizajnu pločica za ostatak stana, sem kada je reč o veoma velikim terasama. 

La Fabbrica pločice, koje čine važan deo Delta Term asortimana, koristi vrlo zgodnu podelu na sedam tipova pločica po dizajnu. Ako izaberete pravi tip među ovih sedam male su šanse da ćete pogrešiti kada budete birali konkretnu vrstu pločica. Neki od ovih tipova, kao što su 3D ili metalik pločice, ne koriste se kao spoljne ili pločice za terasu, ali ostale vrste se koriste i zato ćemo ih ukratko pomenuti:

Dizajn na bazi drveta: Pločice koje imitiriju prirodno drvo, posebno kada se koriste duguljasti modeli, mogu da deluju kao pravo drvo, odnosno kad staza od drvenih greda u bašti. Ove pločice su izuzezno interesantne, i koriste se kada u dvorištu već imate više drvenih elemenata, kao štu su klupe, kućice i slično, a posebno ako imate drveće u dvorištu. Koliko pločice koje podražavaju drvo mogu zaista delovati kao drvo pokazuje kolekcija Il Cerreto, koju je dao Delta Term asortimana.

Dizajn na bazi cementa: Iako možda ne zvuči prefinjeno, dizajn na bazi cementa može biti veoma nežan i lep. Reč je o raznim vrstama pločica koje su bliske pločicama koje imitiraju kamen, ali ne tako očigledno, već je šara ujednačena, zbog čega pločica suštinski deluje prirodnije, baš zato što se ne trudi previše da deluje prirodno. Cementne pločice imaju premium izgled ali ne štrče previše i zato su pogodne za dvorišta u kojima je akcenat na samoj kući, posebno ako je boja slična. Cementne pločice često imaju ton peska i donose morsku atmosferu, a nešto ređe zagasite boje, kao kolekcija Hurban.

Dizajn na bazi kamena: Možda najtraženiji dizajn pločica, ovaj tip uključuje pločice koje simuliraju brojne vrste prirodnog kamena, u širokoj paleti boja. Danas su to uglavnom pločice koje ne deluju rustično, već je reč o relativno ujednačenim površinama, sa diskretnim simulacijama vena unutar kamena, tako da je dizajn uglavnom sličan cementnom tipu pločica, međutim boje su tamnije. Ovaj tip pločica najčešće se koristi kod modernih kuća, i tada je često značajan deo dvorišta pod pločicama, a zelenilo je unificirano i svedeno. Jedan od dobrih primera je kolekcija Pierres Des Châteaux, dostupna u Delta Termu.

Dizajn ne bazi mermera: Svakako najlepši tip pločica, ako se svaka pločica posmatra odvojeno, ali istovremeno i tip pločica sa kojim je najlakše pogrešiti ako se uklope dobro u prostor. Ovaj tip dizajna preporučuje se samo kod veoma dobro održavanih kuća koje već imaju sjajne bele fasade i lux izgled, kao i kod svedenih dvorišta, bez previše rastinja. Dizajn na bazi mermera je relativno redak kada je reč o spoljnim pločicama.

Finalni savet: kada tražite pločice za terasu ili pločice za dvorište, pogledajte kompletnu ponudu pločica kompanije Delta Term, jer velika većina modela ima i varijnatu za spoljne uslove. Čak i ako se dogodi da model koji vam se svideo nema varijantu za dvorište, velike su šanse da ćemo za vas pronaći 95% sličnu pločicu drugog ili istog proizvođača koja može da se koristi u spoljnim uslovima.